hiPop I hip. I Pop. I op.

Selidbu sam već najavila, sada još ostaje da utvrdimo detalje oko adrese. 

Inače, gradove koje volim delim na one gde za dolce vitu treba puno sreće, a bogami i novca, i one u kojima bih mogla da živim, gde su radosti života u gradu dostupne i onima sa malo lošijim horoskopom. Pogađate - Njujork i Pariz u prvu fijoku, Berlin u drugu. A onda, šetnja ulicama, razgledanje i imaginarna kupovina stanova na željenim mestima kao omiljena zabava. Zamišljam enterijer, tražim pogled sa terase i prve komšije. 

Ljubav na prvi pogled mi je Prenzlauer berg. Zbog svih tih kestenovih krošnji, zbog svih tih stvari o kojima sam pisala prošli put. Pa još kad u obzir uzmete coolness reputaciju koju je zaradio devedesetih kao epicentar kontrakulturne scene, njegova popularnost zaista ne čudi. Iako je Zid prolazio kroz centar grada, ove granične zone smrti svakako nisu bile najomiljenija mesta za život. Posle pada Zida, cene nekretnina u ovim centralnim zonama istočnog Berlina bile su paradoksalno niske, idealne za umetničko-boemski plitak džep. Tokom devedesetih, Prenz je postao mesto to be za kreativce svih fela, verovatno poslednje utočište prave alternative. 

Znate kako to ide. Slobodni umetnici koji su živeli od danas do sutra poudavali su se i poženili, dobili stalne poslove, pa je Prenzlauer berg, od meke noćnog života postao poželjan kraj za porodični život, gde se na glasnu muziku iz kafića ne žale samo retke babe rođene pre rata, već i armija boho babyboomera, koji su do juče bančili u istim tim kafićima. Dok šetate ulicama, imate utisak da svi šetaju decu ili ih voze zakačene za bicikl u mini-prikolicama (jer, naravno, niko ne vozi kola). Ako nisu deca, onda su mopsi. Prenz, kao i mnogi drugi delovi Berlina, suočava se sa gentrifikacijom - to vam je kada neki kraj prvo otkriju siromašni umetnici, daju mu specifičan cool, a onda ih bogatiji, koji misle da se coolness može kupiti, isteraju iz njega. Nažalost, previše korporativnih kreativaca koji su želeli da žive i rade na svojim mekićima u hladovini Prenzlauer berga, digli su cene kirije u nebo. 

Hajde da krenemo u šetnju mojom omiljenom Kaastanien allee, gde se radnje sa precenjenom vintage garderobom i hipsterskom gedžeterijom smenjuju sa odličnim restoranima, gde i dalje možete pojesti odličan pileći curry za 5e.

Ne bih imala ništa protiv ni da poštu primam u Oderberger strasse, koja preseca Kaastanien allee i vodi do Mauerparka, gde se nedeljom održava buvljak, nezaobilazna destinacija. Naravno, ni vintage shopova ne manjka, pa smo upražnjavali i omiljeni sport - izluđivanje prodavačice besomučnim isprobavanjem vintage garderobe koju nikada nećemo kupiti jer, zaboga, imamo naš Najlon <3. Doduše, malo je falilo da uzmem ovu zelenu Jil Sander svilenu  pidžama-haljinu, ali je racio ipak pobedio.


Sada idemo malo južnije, do Kreuzberga, bivšeg Zapadnog Berlina, a danas njegovog najkosmopolitskijeg dela - verovatno nigde na svetu gostoljubivi i pomalo glasni Turci, poznati po svojim kebabdžinicama, ne žive u takvom skladu i harmoniji sa hipi nastrojenim, ali poslovično rezervisanim nemački življem.  I to je još jedna od stvari koju volim u vezi sa Berlinom - po količini grafita na zgradama, razbijenih flaša i napuštenih bicikala , pomislili biste da se radi o opasnom kraju, ali ne zaboravite - i dalje ste u Nemačkoj, sve je u najboljem Redu (i to sa velikim R :). Nekada su David Bowie i Iggy Pop ovde bili stalni gosti, a Kreuzberg je i danas mesto gde se može dobro izaći. Posebna preporuka za Möbel Olfe na Kottbuser Toru.


Baš nekako između Kreuzberga na jugu, i Prenza na severu, smestio se Friedrichshein. Počeo je skromno, kao radničko naselje, prošao golgotu bombardovanja u Drugom svetskom ratu, da bi se vratio kao dika i ponos sovjetskog režima, kojim su se šepurili pred zapadnim rođacima preko Zida. Ti slojevi istorije koji se polako ljušte su još jedna od stvari koje jako volim u Friedrichsheinu. Ko se biciklom nije sjurio niz Karl-Marx Allee između bizarnih primeraka sovjetske svadbena torta-arhitekture, kao da i nije bio u Berlinu.

Što se njegove sudbine posle ujedinjenja Nemačke tiče, ona se ne razlikuje puno od one koja je zadesila Prenzlauer berg. Umetnici i boemi prvi su otkrili Friedrichshein, udahnuli mu život, otvorili ateljee, zauzeli skvotove, napunili kafane...samo da bi ih dobrostojeći wannabe hipsteri isterali iz sopstvenog komšiluka nerealnim dizanjem cene nekretnina. Još jednom, gentrifikacija na delu, iako u nešto manjoj meri nego u Prenzlauer bergu. Ugrabite vaš (imaginarni) stan dok još možete!

Nije šala, ako bogati ljudi koji žele da žive u kul delu grada nastave da se naseljavaju u Prenzu, Kreuzbergu i Friedrichsheineu, muzika  posle 10 uveče uskoro će postati retkost. U to ime, grad Berlin izdvojiće milion evra, kako bi sačuvao kultne klubove (koji su, inače, najbolji u Friedrichsheinu), svoje kulturno i turističko blago kojem prete investitori, zaslepljeni cenama parcela na kojima se ono nalazi.

p.s. fotkanje u klubovima strogo je zabranjeno i preporučujem vam da poštujete ovu zabranu, kako vam ne čelu ne bi pisalo 'turista' (bolja varijanta) ili vas izbacili naglavačke (lošija varijanta)

photo // Bojan Baljak // Aleksandar Grkinić // Milun Milutinović