A jel možeš da me fotkaš, treba mi za Lookbook?

Ovim pitanjem često mučim svoje prijatelje, neogrezle u Lookbook-u. Na radost svih njih, ja sam se napokon i uživo srela sa svojim LB drugarom Milanom. Deliti sa nekim blam dok vas prolaznici zblanuto gledaju jer u nemogućoj pozi pokušavate da fotografišete cipele iz najboljeg ugla, ipak ostavljajući većini najbolji pogled na pozadinske predele - priceless. Mnogo znači kada neko razume tvoju strast (ili patološku opsednutost, sve je relativno) za modom i onda je još u stanju da sate priče o njoj nekako pretvori u minute.


U poslednjih par nedelja stajling mi se uglavnom svodio na kupaći kostim, pa ovaj izveštaj sa blogerske kafice malo kasni...Sigurno ste do sada već svi čuli i videli Milanovu stranu priče, a ko nije, pravo u njegov magični Schpajz!


Ko je ikada bio u Schpajzu, zna da su dobre torbe Milanov zaštitni znak - pa još kada ih ponese uz cveće na cveću...Dosledan jednostavnoj osnovi, uz pametna poigravanja detaljima, uvek vas iznenadi nekim vintage začinom.


Jednako dobar u ulozi fotografa,


...Milan je džentlmenski sprečio previše ovakvog poziranja:


Nekoliko omiljenih komada + Vintage Escada konji u uzdama ASOS-a et voilà:


Kako završiti modnu kaficu, ako ne šoljicom window shoppinga?

Moja zlatna Valentino krljušt, ulov sa Nylona od pre koju subotu, našla je svoje Zara bliznakinje.


Do sledeće analogne kafice, digitalno vaši, M+M


* *






Ako je flekavo, nije prljavo

Možda je u pitanju megalomanska potreba za menjanjem sveta koju su brižno negovali naši profesori dok smo studirali arhitekturu ili nešto dublje, ali dugo sam oklevala da napravim fešn blog. Mislila sam, ako ne donesem nešto spektakularno novo i sveže, bolje da ga i ne pokrećem, i - verovatno sam bila u pravu. A onda sam shvatila da nije ni važno, da to treba da uradim zbog sebe.  Dakle, predstavljam vam (Kome?! Pa, maločas sam dala reč da ovo radim samo za sebe - licemer sam, pa šta!) još jedan nepotreban i ničim izvan fešn blog. 

Pa, da krenemo nepretenciozno.

Ovo je moja divna svilena Warehouse haljina u boji svilenih bombona. Dragulj sa Najlon pijace, plaćen celih 150 dinara. Premijera, ja se elegantno okliznem u masivnim Mango platformama i ne tako elegantno dočekam na pozadinski deo pink svile, pravo u melanž blata i  prosutog piva. Ni pijana, ni dužna. U duhu dobre žurke(na koju sam tada, btw, tek pristigla, incident se dogodio pri prvoj poseti toaletu) nastavih da đuskam, sve u nadi da će se fleka, ako se dobro provede, lakše skinuti.

Naravno, Vanish nije pomogao. I tako, dva hemijska čišćenja kasnije ja ostadoh sa haljinom koju jako volim spreda, a malo manje od pozadi, ali ipak dovoljno da inadžijski odlučim da je nosim. Po svaku cenu, ljubav ipak ne (treba da) poznaje granice.

Ako je flekavo, nije prljavo.


haljina/Warehouse sa Nylona//cipele/Aldo//rukavice/DIY//bodychain/ASOS

Ovako sam lepo ispala zahvaljujući Dejanu Šolajiću i njegovoj magičnoj Yashici.