hiPop I hip. I Pop. I op.

Možda je u pitanju megalomanska potreba za menjanjem sveta koju su brižno negovali naši profesori dok smo studirali arhitekturu ili nešto dublje, ali dugo sam oklevala da napravim fešn blog. Mislila sam, ako ne donesem nešto spektakularno novo i sveže, bolje da ga i ne pokrećem, i - verovatno sam bila u pravu. A onda sam shvatila da nije ni važno, da to treba da uradim zbog sebe.  Dakle, predstavljam vam (Kome?! Pa, maločas sam dala reč da ovo radim samo za sebe - licemer sam, pa šta!) još jedan nepotreban i ničim izvan fešn blog. 

Pa, da krenemo nepretenciozno.

Ovo je moja divna svilena Warehouse haljina u boji svilenih bombona. Dragulj sa Najlon pijace, plaćen celih 150 dinara. Premijera, ja se elegantno okliznem u masivnim Mango platformama i ne tako elegantno dočekam na pozadinski deo pink svile, pravo u melanž blata i  prosutog piva. Ni pijana, ni dužna. U duhu dobre žurke(na koju sam tada, btw, tek pristigla, incident se dogodio pri prvoj poseti toaletu) nastavih da đuskam, sve u nadi da će se fleka, ako se dobro provede, lakše skinuti.

Naravno, Vanish nije pomogao. I tako, dva hemijska čišćenja kasnije ja ostadoh sa haljinom koju jako volim spreda, a malo manje od pozadi, ali ipak dovoljno da inadžijski odlučim da je nosim. Po svaku cenu, ljubav ipak ne (treba da) poznaje granice.

Ako je flekavo, nije prljavo.